У краљици Марији народ је нашао све оно за чиме је жудео: идеалну владарку, добру супругу, пожртвовану мајку, вредну домаћицу, достојанствену краљицу.
Краљица Марија рођена је 1900. у Готи у Немачкој, а основно образовање стекла је на румунском двору. После завршетка Првог светског рата, наставила је школовање у Енглеској у “Хилфилд школи”, где су се школовала деца енглеске краљевске породице. Осим матерњег језика, добро је говорила енглески, немачки и француски, а кад је постала југословенска краљица, научила је и српски језик.
Принцеза Марија, која је пре удаје као праунука енглеске краљице Викторије имала титулу принцезе Енглеске и северне Ирске, венчала се с Александром Првим Карађорђевићем, краљем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, 8. јуна 1922. по православном обреду у Саборној цркви Св. Архангела Михаила у Београду.
Млада краљица се, са балкона, први пут обратила спском народу речима: “Ја вам од срца благодарим!” Тад је, кажу, почело њено обожавање.
Одмах после венчања с југословенским краљем Александром Карађорђевићем, основала је Фонд који је помагао сиромашну и болесну децу, старе и немоћне, а читав њен живот у емиграцији, у току и после Другог светског рата, био је обележен ангажовањем у хуманитарним организацијама, као што су Комитет Југословенског црвеног крста и Друштво “Свети Јован”. Преко њих слати су пакети помоћи нашем народу, како у земљи, тако и заробљеничким логорима широм Европе и емигрантима који су после рата долазили у Велику Британију.
У браку с краљем Александром родила је три сина – престолонаследника Петра, коме је име дато у знак почасти према њеном деди, краљу Петру Првом. У прилог идеје југословенства, имена су дата по народима: краљевић Томислав (хрватски) и Андреј (словеначки).
ПРОДАВАЛА НАКИТ ДА БИ ИМАЛА ЗА ЛЕКОВЕ
Лекови које је краљица Марија користила, били су веома скупи, па је морала да продаје свој накит. Аукцијска кућа “Сотби” је 1960. изложила на продају њену величанствену дијадему са 875 камена, која је дизајнирана у Царској Русији.
Краљица је на аукцију послала и велики дијамантски брош, направљен у форми српског белог орла, који јој је поклонио краљ Александар. Дијамантска дијадема с брошем продата је за 10.800 фунти. Купац је био Хари Винстон, краљ дијаманата из Њујорка.
Убиство мужа – краља Александра И 9. октобра 1934. године у Француској, ешко је погодило краљицу Марију, а две године је провела у дубокој црнини. Живела је повучено у кући коју је 1938. купила на осамдесети километара од Лондона, у Литл Грендсдену у Бредфордшаиру.
Била је то мала сеоска кућа, од које је краљица желела да за себе и децу поново створи породични дом. Дружила се једино са својом пријатељицом, дворском дамом Розмари Кресвел, која је била уз њу и у Југославији.
После капитулације југословенске војске, 17. априла 1941.у Енглеску долази и краљ Петар Други, који је постао симбол отпора према Хитлеру, а краљица Марија – симбол мајке мученице и удовице коју су Енглези славили.
У ВРЕМЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА ПОМАГАЛА ЛОГОРАШИМА ПОД ДРУГИМ ИМЕНОМ
У логоре у Немачкој, Норвешкој, Италији, Пољској у време Другог светског рата било је интернирано више од 200 хиљада наших људи. Краљица Марија је с Комитетом Црвеног крста слала помоћ. Недељно је отпремано око 200 пакета хране. До краја 1943. упућено је 7,5 милиона килограма пошиљки, од тога 5,5 милиона килограма хране. Од одеће је упућено 30 хиљада шињела и комплетне преобуке. На пошиљкама, да Немци не би открили праве пошиљаоце, краљица није стављала своје име, већ само Марија К. Ђорђевић. Ипак, наши људи су знали од кога им помоћ стиже.
Југословенска краљица се никад није бавила политиком. Посветила се свом дому, учећи српске народне обичаје и верно их поштујући. И у Енглеској је славила породичну крсну славу, Светог Андреја Првозваног. Како је слава падала 13. децембара о божићном посту, спремана је посна храна. Тад се окупљала читава породица и најближи пријатељи.
Касније је, због болести и немоћи, краљица Марија, у српској цркви у Лондону, предала славу својим синовима и од тада је она њима долазила на славу. Краљица је строго поштовала све православне празнике, посебно Божић кад се опет окупљала цела породице. Постила је и ускршњи пост, чак и кад је била тешко болесна. Неколико месеци пред смрт, кад је била веома слаба и врло мало јела, примила је причест.
ПОРОДИЦА ЈЕ ЗВАЛА МИЊОН
Краљица Марија је ћерка румунског краља Фердинанда и краљице Марије. Мајка и читава породица звали су је Мињон, по називу опере коју је њена мајка гледала непосредно пред порођај. Верује се да се због тога јавила принцезина љубав према музици, посебно класичној.
По завршетку Другог светског рата, краљица је схватила болну истину да се ни она ни њена деца више не могу вратити у земљу. Комунистичка власт је све недаће рата пребацила на терет породице Карађорђевић. Никад се није обратила новим властима у Југославији, тражећи било какву помоћ.
У току рата, краљица је највећи део живота проводила на фарми Олд Милд (Стари млин), коју је купила 1938. У овој кући је с породицом живела до 1946, кад је кућу продала. Исте године је купила кућу с имањем у Кенту, где се настанила са својим синовима.
Живела је с Томиславом и Андрејом, мирним сеоским животом. Синови су се бавили пољопривредом, док је краљица обављала кућне послове, а у слободном времену сликала и вајала. Бавила се и изучавањем уметности сликања, што је енглеска штампа помно пратила.
Тако један лист извештава да краљица Марија од Југославије, у својим педесетим годинама није одустала да постане старији студент у Бyам Схањ уметничкој школи. Била је веома популарна међу својим колегама у школи, поготово што је краљевску титулу у потпуности оставила по страни кад је била с њима. Касније је у тој школи отворила изложбу, али не као краљица, већ као бивши студент цртања.
Здравствено стање краљице Марије, после убиства њеног супруга, краља Александра, стално се погоршавало. Имала је две операције, мучио је реуматизам, док је последњу годину живота, због парализе леве стране тела, провела непокретна у постељи.
Њено величанство, краљица Марија Карађорђевић, преминула је у сну 22. јуна 1961, у свом стану у лондонском уметничком кварту Челзи. Сутрадан је њено тело изложено у сали погребног предузећа, да би 1. јула ковчег био пренет у српску цркву Светог Саве у Лондону. Краљица је помогла подизање овог православног храма, који је 1950. освештао владика Николај Велимировић. Краљица је цркви даривала Свети путир и црквене сасуде.
